Ovaj važan dan obilježili smo i u našoj školi prigodnim recitalom. Poslušali smo literarne radove naših učenika: Oganj zemaljski (R. Miljak; rad čitala učenica M. Bešić) i Granata (M. Šarić), a zatim smo se zaputili u Vukovarsku ulicu kako bismo zapalili svijeće i odali počast Gradu Heroju i svima onima koji su za našu slobodu darovali svoju mladost, svoju sadašnjost i budućnost. Neka se nikad ne zaboravi!

Oganj zemaljski

Iskre lete gdje god pogledaš…

Nekad živi prijatelji moji,

Nekad puni života,

Leže na tlu bez daha,

Tlu obojanom krvlju.

Vatra je buknula, guta sve…

Toranj je samo ostao,

Kao i mi još se drži.

Sve drugo je nestalo,

Rat sve prži. Sve, do srži.

Pepeo kroz zrak guši sve…

Rat nikad ne stvara,

On samo razara.

Rat nikoga ne spašava,

Samo ugrožava.

Kroz pakao hodamo mi,

jučer dječaci s loptom,

danas vojnici s puškom.

Za Hrvatsku! Za majku našu!

Da kad izmaknemo paklu,

na koncu dođemo k Raju!

R. Miljak

Granata

17. studenog 1991.

U podrumu sam, držim konzervu u ruci, tiho plačem i slušam suze svoje majke i ostalih žena. Mog brata više nema, moj otac odavno je otišao. Hoću li ih ikada više vidjeti? Muče li ih zli ljudi? Što će se s njima dogoditi? Moje će srce pući. Znam da nešto moram učiniti, ali ne znam što.

Rat nije igra. Rat je nešto najgore što se ljudima može dogoditi. Rat je krv, otvorena lubanja, vrisak, plač. I veliki gubitak.

Hoću li i ja izgubiti? Umorna sam od razmišljanja, plakanja i tuge. Žalim sve ljude i ne vjerujem da se ovo događa u mojem gradu. Gradu kojega sutra više neće biti.

Sve je stalo, ljudi su utihnuli, grad je obrisan. Ovo je naš kraj.

Slušam tenkove koji razaraju sve pred sobom i glasne granate zbog kojih mi srce lupa sve brže. Čujem kako razbijaju vrata. Znam. Ovo je i moj kraj.

M. Šarić